Dečji zubi – od nicanja mlečnih do pojave stalnih

Dečji zubi – od nicanja mlečnih do pojave stalnih

 

U toku života svakoj osobi dva puta niču zubi. Prvi, mlečni, uglavnom kreću sa rastom između četvrtog i dvanaestog meseca, ali početak i redosled izbijanja zuba može, pod uticajem različitih faktora, varirati od deteta do deteta. 

Oni su za razliku od stalnih zuba belji, imaju manje krunice i tanji sloj gleđi. Ukupno ih ima dvadeset, dok stalnih zuba ima trideset dva. Najčešće prvo niču zubi donje vilice i uglavnom u parovima, istovremeno sa leve i sa desne strane.  

 Dečji zubi – od nicanja mlečnih do pojave stalnih

Prvi, drugi i treći molar (šestice, sedmice i umnjaci) su stalni zubi koji nemaju svoje prethodnike u mlečnom obliku.  

Šestice su prvi stalni zubi koji se pojavljuju, a tek nakon njihovog nicanja kreće ispadanje mlečnih zuba i njihova smena stalnim.  

 

 

Nega mlečnih zuba 

 

Ne treba zapostavljati ulogu mlečnih zuba, oni su tu da deci obezbede pravilan razvoj kostiju vilice i stalnih zuba. Proces varenja hrane počinje u usnoj duplji, a uloga zuba je i tu od velikog značaja. Nega mlečnih zuba je neophodan preduslov za zdravlje stalnih zuba. 

 

Održavanje higijene zuba kod dece treba otpočeti odmah pri njihovom nicanju. Roditelji moraju ujutru, posle jela i pre spavanja čistiti desni i zametke zuba navlaženom gazom sa unatrašnje i sa spoljašnje strane. Kada zubi niknu, treba ih čistiti mekanom četkicom. Gleđ mlečnih zuba je tanja i slabije mineralizovana od gleđi stalnih, pa su oni skloniji oboljevanju i propadanju, te je neophodno redovno kontrolisati zube deteta i posećivati stomatologa i pre treće godine života.  

 Nega mlečnih zuba

Cirkularni karijes 

 

Pojava kredastih mrlja pri korenu je prvi znak da se kod deteta razvija cirkularni karijes. Ove mrlje se najčešće javljaju na gornjim sekutićima, budući da su to zubi koji prvi niču i najduže su izloženi šećerima. Cirkularni karijes potom se širi na ostale zube gornje vilice, a zatim prelazi i na donju. 

Cirkularni karijes

Glavni uzrok pojave ovog oboljenja je bakterija Streptoccocus mutans koja se vezuje za zub stvarajući oko sebe zubni plak u kome prerađuje šećere kojima se hrani. Tokom tog procesa nagomilavaju se organske kiseline pod čijim uticajem se minerali iz zubne gleđi izvlače. Usled demineralizacije, gleđ gubi svoju providnost, slabi i puca.  

Prekomerna upotreba šećera i neadekvatno održavanje higijene znatno doprinose pojavi cirkularnog karijesa.

Ukoliko se pojava cirkularnog karijesa primeti na vreme, moguće je zaustaviti dalje napredovanje oboljenja. Međutim, ukoliko je karijes previše napredovao, oboleli zubi se moraju izvaditi. Treba imati u vidu da se ceo proces od pojave karijesa do propadanja zuba može odigrati u svega nekoliko nedelja, pa je neophodno što pre posetiti stomatologa ukoliko se primete neke promene na zubima. 

 

Zalivanje fisura 

 

Jedan od načina da se umanji šansa za pojavu karijesa jeste zalivanje fisura. Fisure su udubljenja na zubima do kojih četkica za zube ne može lako dopreti, pa se u njima zadržavaju ostaci hrane i bakterijski plak koji pogoduju pojavi karijesa. Zalivanje fisura radi se na stalnim zubima, preporučuje se da se ovaj postupak odradi što ranije kako bi se šansa za pojavu karijesa svela na minimum.  

 

Da bi se zalile fisure zuba, on mora biti potpuno zdrav. Nakon zalivanja treba ići na redovne kontrole kod stomatologa. Jednom zaliven zub nije zauvek zaštićen jer se zalivač vremenom skida sa zuba, pa je postupak neophodno obnoviti na svakih nekoliko godina.